Marsovac (The Martian)

Marsovac (The Martian)

U bliskoj budućnosti, godine 2035. ljudi redovno odlaze na crvenu planetu – Mars – i ostaju na njoj po mesec dana, pre nego što se vrate na zemlju. U jednoj od misija, šestočlana posada usred strahovite oluje skraćuje predviđeno vreme boravka i vraća se kući bez jednog od članova, živeći u uverenju da je poginuo prilikom priprema za povratak.

Međutim, oluja prolazi, a astronaut Mark Votni (Met Dejmon) dolazi svesti. Iako je ranjen uspeva da se domogne baze koju čini prostor predviđen za normalan boravak šest ljudi, u periodu od 30 dana. Prisebnost ga ne napušta iako shvata da mu u najboljem slučaju zalihe hrane mogu potrajati jedva godinu dana, ali i da je sledeća misija predviđena najranije za dve i po godine.

Botaničar po struci, pokušava da uzgoji krompir u Habu (skrećeno od habitat), veštački izgrađenom prostoru sa svim potrebnim uslovima za život i istovremeno traži način kako da uspostavi kontakt sa Zemljom.

Film je snimljen po romanu bivšeg programera, pisca naučnofantastičnih romana, Amerikanca Endija Vira. Vrlo je interesantno kako je roman izašao iz štampe.

Vir godinama nije imao sreće sa izdavačima, pa je radove objavljivao na svom sajtu. Kada je napisao „Marsovac: spasilačka misija“ odlučio je da ga objavljuje poglavlje po poglavlje, u nastavcima. Posetioci sajta bili su veoma zadovoljni i ohrabrili ga da roman u celini objavi na Amazonu.

Knijga se tako prvo pojavila u elektronskoj formi po ceni od 99 centi što nije ni malo čudno, jer takvih izdanja inače ima tušta i tma na Amazonu, ali ono što je odredilo uspeh je broj preuzetih kopija – nekih 35.000. Osim novca, podatak da se roman našao na listi bestselera, ovog puta je privukao izdavače i „Marsovac“ se konačno obreo u štampi.

Posle toga, nije nikakvo čudo to što je roman potom vrlo brzo adaptiran za film. E, ali u tome se i ogleda najveći problem. Mnogo štošta što je verovatno (pretpostavljam, jer je nisam čitao i eto stidim se) detaljno objašnjeno u knjzi, na filmu je samo blago naznačeno i lako može da promakne. Dakle, neophodno vam je uputstvo za gledanje što je inače najveća zamerka ovom filmu.

Prvo, sve do pred sam kraj nije jasno ni kako tačno astronauti odlaze na Mars, ni kako se vraćaju. Ali ako ste čitali knjigu, to vam (pretpostavljam) neće biti problem. A ako niste, evo male pomoći do koje sam došao istražujući.

Sve misije imaju oznaku Ares (Mars) i naravno idu rednim brojem. Astronauti pomoću rakete dolaze do svemirskog broda koji se zove Hermes i kojim se NE spuštaju na Mars. Za to im služi Mav (odnosno svemirski modul). Taj modul koriste i kad napuštaju Mars, da dođu opet do Hermesa. Kako se iz Hermesa vraćaju na zemlju, nemam pojma. Možda opet koriste Mav?

Zbog mnogo neophodnih informacija da bi se uopšte shvatila radnja gledalac se stalno nešto pita – šta, kako, zašto, a često ne dobija adekvatan odgovor.

Na primer, kako je moguće da ljudi nekoliko puta borave na Marsu, a onda zbog jedne oluje, ma kako bila snažna, brže-bolje panično napuštaju planetu i pored toga što imaju zaštitu u vidu Haba? Zašto sledeća misija neće biti prizemljena na tlo gde već postoji Hab, već nekih 2400 km dalje gde nema ničeg? Kako je moguće da komunikacioni uređaj koji je izgubljen još 1997. godine Mark Votni može da nađe bez problema i odmah ga stavi u pogon?

Ili, zašto bez njega ne može da uspostavi komunikaciju sa Zemljom, što je bilo moguće (koristeći ga) skoro četrdeset godina ranije? Kako uopšte uspostavljaju normalnu komunikaciju? Pitanja se samo roje u glavi, ali odgovora često nema, jer nema ni dovoljno mogućnosti da se daju odgovori na svako od njih.

Naime, film je većim delom popunjen objašnjenjima, dijalozima i monolozima ne bi li gledalac imao kakvu-takvu predstavu šta se dešava.

Naravno, to knjizi ne može da bude problem. Ali, ako dok gledamo film, neprestano moramo da budemo „hranjeni“ gomilom informacija da bismo shvatili radnju, onda nema ni pravog uživanja u drami i napetosti što je neophodno da bi doživljaj bio vrhunski.

Ovako, „Marsovac“ više predstavlja mozgalicu, koja se povremeno pretvara u mjuzikl i time gledaoca stalno podseća da gleda film, što će reći, da nije u stanju da ga „zgrabi“ i ne pušta od početka do kraja.

Pored sitnih grešaka (priča se o imploziji a ne eksploziji Haba, iako je pritisak u njemu viši od spoljašnjeg) i na samom početku neadekvatnog uvoda gde se Hab jedva nazire u pozadini, pa ne izgleda da su astronauti u njemu, već u svemirskom modulu (Mav) takođe nije jasno ni to kako u nekim delovima svemirskog broda (Hermes) vlada bestežinsko stanje, dok se u drugim delovima normalno hoda.

Da se razumemo, film koji režira Ridli Skot i glavnu ulogu ima Met Dejmon, teško može da bude loš. Ali, da je za Oskara, kao što je inače nominovan, svakako nije. Mlađim gledaocima i naročito ljubiteljima naučne fantastike će ono što film nudi biti sasvim dovoljno.

Pravim poznavacioma filma, ipak, mislim da neće. I to upravo zato što se, bez obzira na spektakl i vizuelnu umešnost Ridlija Skota, još malo pa može doživeti kao pozorišna predstava. Mnogo objašnjenja, a malo pravih uzbuđenja.

[Total: 5    Average: 3.8/5]

Similar Posts
Pod lupom (Spotlight)
Pod lupom (Spotlight)
Spotlight je istorijska drama koja opisuje veliku aferu obelodanjenu pre nekih petnaestak godina u Americi, a u čijem je središtu...
Most špijuna (Bridge of Spies)
Most špijuna (Bridge of Spies)
Krajem pedesetih godina prošlog veka, u jeku hladnog rata, u svetu se panično prati trka u razvoju nuklearnog naoružanja. Ruski...
Povratnik (The Revenant)
Povratnik (The Revenant)
Kanada početkom devetnaestog veka. Hju Glas zajedno sa sinom čija je majka Indijanka i još nekih četrdesetak ljudi ide u...

2 Comments

  • Milan kaže:

    Bez obzira na sve što je navedeno u ovom tekstu, film mi je držao pažnju od početka do kraja. Sigurno ću pročitati knjigu.

    • Vladimir S. T. kaže:

      OK je da ne gledamo svi na isti način, što zavisi od toga ko šta traži od filma. Nisam naveo da su i Met Dejmon, kao glumac, i Ridli Skot, kao režiser, jedni od mojih omiljenih. Međutim, ako film gledam kritičkim okom, moram da skrenem pažnju i na manjkavosti. Daleko od toga da je film loš, ali za Oskara nije, ostajem pri tome. U svakom slučaju, lep pozdrav za Vas.

Leave a Reply


Name (required)

Email (required)

Website