Godina opasnog življenja (The Year of Living Dangerously)

Godina opasnog življenja (The Year of Living Dangerously)

Jedan muškarac srednje visine (Mel Gipson), jedna žena natprosečne visine (Sigurni Viver) i jedan kepec (kojeg inače glumi žena, ali to vam ni u jednom trenutku neće pasti na pamet!) su troje glumaca koji igraju tri glavna lika ove drame.

Fotoreportera patuljastog rasta iz rasno mešovitog braka, Bilija Kvona, glumi pozorišna glumica Linda Hant (Linda Hunt) i to tako dobro radi da je za tu ulogu dobila Oskara kao jedina žena koja je uspešno odglumila muškarca.

Sigurni Viver je, kao i uvek, standardno dobra, ovog puta u ulozi engleskinje Džil Brajant, pomoćnice britanskog vojnog atašea, mada nema baš zavidnu “minutažu“, odnosno, prisutna je u manje od polovine scena.

Protagonista je Gaj Hamilton (Mel Gipson), mladi australijski novinar koji se po prvi put obreo na mestu ratnog dopisnika.

Osamdesetih je snimljeno čak sedam filmova u kojima novinari pokrivaju bitne političke događaje: „Falsifikator“ (Die Fälschung, 1981.), „Godina opasnog življenja“ (1982.), „Pod vatrom“ (Under Fire, 1983.), „Polja smrti“ (The Killing Fields, 1984.), „Salvador“ (1986.), „Krajnji rok“ (Deadline, 1987.) i „Vapaj za slobodom“ (Cry Freedom,1987.).

Međutim, svi navedeni filmovi osim „Godine opasnog življenja“ opisuju blisku prošlost, zapravo nekoliko prethodnih godina pred samo snimanje.

„Godina opasnog življenja“, sa druge strane, bavi se događajima udaljenim gotovo dve decenije, odnosno 1965. godine i predstavlja istorijsku dramu režisera Pitera Vira (Peter Lindsay Weir, 1944.) za koju je pisao i scenario, zajedno sa australijskim dramaturgom Dejvidom Vilijamsonom (David Williamson, 1942.)

Film je inspirisan romanom istoimenog naziva. Roman je napisao Kristofer Koh, prema kazivanju svog brata, Filipa Koha, koji je živeo i radio u Indoneziji sredinom šezdesetih godina, a naziv je izvučen iz govora indonežanskog predsednika Sukarna 17. avgusta 1964. na dan kada je pojačao vojnu intervenciju prema susednoj Maleziji.

Prvi indonežanski predsednik, revolucionar Sukarno, praktično je osnovao nezavisnu Indoneziju i u skladu s time prozvan „Otac nacije“. Bio je njen predsednik sve do 1966, kada ga je sa vlasti skinuo general Sukarto.

Tih dvadesetak godina vlasti, Sukarno je iz demokratije skliznuo u autokratiju koju je održavao balansirajući između Komunističke partije Indonezije i vojno islamskog faktora.

U filmu je prikazana velika beda u vreme njegove vladavine i pokušaj Komunističke partije da nasilno dođe na vlast i promeni stanje u zemlji.

„Godina opasnog življenja“ praktično je ljubavna priča smeštena u okruženje u kojem se u vazduhu oseća opasnost.

Međutim, ta ljubavna priča je u senci političkih događaja i polako, tek skoro na polovini filma, dobija prioritet.

Gaj Hamilton kao reporter dolazi u Indoneziju da zameni kolegu koji je prethodno otišao, a da mu nije ostavio ni uputstva ni preko potrebne kontakte, pogotovo u takvoj jednoj „Nedođiji“.

Ipak, Gaj uspostavlja prijateljstvo sa fotoreporterom patuljastog rasta Bilijem Kvonom, a ovaj ga upućuje u situaciju i čini mogućim sve ono što bi samo mogao da poželi – kontakt sa visoko pozicioniranim političarima i diplomatama.

Takođe, upoznaje ga sa Džil Brajant, Engleskinjom privremeno zaposlenoj u britanskoj Ambasadi u Džakarti.

Gaj i Džil se zaljubljuju jedno u drugo, ali, kao što se može naslutiti, nailaze na niz prepreka.

Jednu od najvećih, čini priroda njihovih poslova: Džil daje poverljivu informaciju Gaju da bi ga zaštitila, ali on želi tu informaciju da iskoristi kako bi objavio priču – senzaciju.

Film odlično prikazuje jedno razdoblje indonežanske posleratne istorije, ali se mnogo više bavi međuljudskim odnosima nego samim događajima tog dramatičnog vremena.

Pokreće mnoga pitanja, ali ne daje jednoznačne odgovore. Ipak, posle ovakvog filma čoveku ne preostaje ništa drugo nego da na događaje u svetu gleda na izmenjeni način.

„Godina opasnog življenja“ je decenijama bila zabranjena za prikazivanje u Indoneziji od strane generala Suharta, naslednika predsednika Sukarna.

General nije želeo da svetlost dana ugleda delo u kome je na krvav i surov način prikazana uloga vojske kojom je komandovao prilikom gušenja pobune.

Suharto je ipak bio prisiljen da se povuče sa vlasti 1998. godine, a film je u Indoneziji po prvi put prikazan u novembru 2000. godine.

[Total: 3    Average: 4/5]

Similar Posts
Top gan (Top Gun)
Top gan (Top Gun)
Toni Skot (Anthony David Tony Scott, 1944.-2012.) koji se, na žalost, ubio skočivši s mosta 2012. godine ne želeći da...
Tutsi (Tootsie)
Tutsi (Tootsie)
„Tutsi“ je komedija/drama snimljena 1982. godine, otprilike pred kraj drugog talasa feminizma u Americi. Nošena tim talasom, nije preterano smešna,...
Umri muški (Die hard)
Umri muški (Die hard)
Da li ste čuli za vic: šta kaže Brus Vilis kad uđe u prodavnicu kompjuterske opreme? Daj hard! Pre neku...

2 Comments

  • Violeta kaže:

    Meni je ovaj film jedan od omiljenih! Linda Hant je zasluženo dobila Oskara! Mogu samo da kažem bravo!
    Ona tj.Sigurni Viver je savršena kao I uvek…on tj.Mel Gibson tada je počinjao karijeru, talenat je baš vidljiv, a što je zgodan … 🙂 baš je dasa 🙂 …
    Svakako ovo je film koji treba pogledati I to ne jedanput…

    • Vladimir S. T. kaže:

      I meni je to jedan od omiljenih filmova, posebno što volim ono što radi Piter Vir, a uz to, ne sećam se da je bilo koji film u kome je glumio Mel Gibson bio loš. Šteta je samo što malo ljudi uopšte zna za ovaj ili na primer Galipolje, a to su filmovi kojima se probio u vrh.

Leave a Reply


Name (required)

Email (required)

Website