Klavir (The Piano)

Klavir (The Piano)

Dugi niz godina na Novom Zelandu nije poklanjana naročita pažnja filmskoj umetnosti. Međutim, krajem osamdesetih godina dvadesetog veka, povučeni renesansom australijskog filma koja je nastupila nekoliko godina godina ranije („Pobesneli Maks“, „Gallipolje“, „Godina opasnog življenja“), dvoje novozelandskih režisera svojim delima prave značajan pomak.

To su Piter Džekson (Peter Jackson, 1961.), režiser dve trilogije: „Gospodar prstenova“ i „Hobit“ i, naročito, Džejn Kempion (Jane Campion, 1954.) koja se filmom „Klavir“ uvrstila u red vrhunskih svetskih autora. Naime, Kempionova je i scenarista i režiser pomenutog filma.

klavir (the piano)

„Klavir“ je od nekoliko nominacija za Oskara osvojio tri: Džejn Kempion za scenario, Holi Hanter za najbolju glavnu glumicu i Ana Pakvin za najbolju sporednu ulogu.

Važnije uloge:

• Holi Hanter (Ada Mek Graf)
• Harvi Kajtel (Džordž Bejns)
• Ana Pakvin (Flora Mek Graf)
• Sem Nil (Alister Stjart)

U 19.-om veku, u vreme viktorijanske Engleske, stanovništvo Kraljevstva se udvostručilo. Usled industrijske revolucije, došlo je do masovnog priliva stanovništva u gradove, u potrazi za poslom.

To je dovelo do obaranja cene rada, tako da je velika većina stanovništva radila praktično za koricu hleba. Neki su svoju sreću potražili u inostranstvu, naseljavajući Ameriku, Kanadu, Australiju i Novi Zeland.

„Klavir“ je priča koja je mogla da bude ispričana u bilo koje vreme i na bilo kom mestu. To je priča o dogovorenom braku dvoje ljudi potpuno različitih životnih pogleda. Ipak, izbor vremena i mesta nije ni malo slučajan.

Postavljajući svoju junakinju Adu u 19. vek, među evropske doseljenike na Novi Zeland, Kempionova je dobila mogućnost da izražajnije prikaže sukob Ade, njenih pogleda i senzibiliteta sa jedne strane, nasuprot društvenim normama i surovim životnim okolnostima, sa druge.

„Klavir“ počinje dolaskom Ade, mlade žena tridesetih godina, sa ćerkom na Novi Zeland. Budući da nema muža, Adu otac protiv njene volje šalje na drugi deo Zemljine kugle, da se uda za perspektivnog zemljoposednika.

klavir3

Ada je u uzrastu od šest godina doživela veliku traumu i od tada zanemela. Sa okolinom komunicira znakovnim jezikom.

U centru njenog života nalazi se klavir. Ima veliku strast ka muzici koja čini sponu sa ostatkom sveta iz koga se dobrovoljno izolovala. Tvrdoglava je i ne prihvata surovu realnost.

Njena ćerka Flora, prepuna mašte, u trenutku smišlja fantastične priče o svom ocu koga čak nije ni upoznala.

Sukob nastaje kada Stjuart, Adin budući muž, odluči da ostavi klavir na plaži na kojoj su se Ada i Flora iskcale pri dolasku i da ponese samo ono što misli da je neophodno.

Stjuart je pravi viktorijanski tip muškarca: egoističan i materijalistički orijentisan. Rukovodi se mišlju da ono što je dobro za njega, dobro je i za njegovu porodicu.

Džordž Bejns, jedan od doseljenika, čovek je „ni na nebu ni na zemlji“. Civilizaciji je rekao zbogom i donekle prihvatio način života domorodaca.

Na licu ima do pola završenu tetovažu u stilu Maora. Ipak, uprkos spoljašnjoj rustičnosti, u njemu se naslućuje osećajnost.

klavir5

Stjuart odlazi na nekoliko dana u nameri da kupi zemlju. Za to vreme, Ada traži od Bejnsa da je odvede do klavira. On to nerado čini. Međutim, slušajući je kako svira, shvata da je želi.

Stjuart se vraća, a Bejns nudi deo svoje zemlje za klavir i časove koje bi mu Ada davala. Stjuart je iznenađen, ali oberučke prihvata ponudu.

Kada čuje za pogodbu, Ada je besna, jer to je njen klavir, njen, njen… Ipak, na kraju se povinuje Stjuartovoj odluci.

Uskoro, Bejns Adi nudi nepristojnu ponudu – po jednu dirku za fizički kontakt, svaki put kad dođe da mu drži čas. Ada više od svega želi da vrati klavir i pristaje…

Kao što je poznato, za ljubavnu dramu je potrebno troje. Međutim, ovo nije obična romantična pričica, ispričana iz ženskog ugla.

Kempionova je na veoma senzibilan način prikazala nedostatak prave komunikacije među ljudima i očajničku potragu za razumevanjem i pripadanjem.

„Klavir“ se pojavio za nas (Srbija i Crna Gora) nesrećne 1993. godine, u vreme hiperinflacije i opšte krize. Pretpostavljam da je zbog toga uglavnom nepoznat.

Ruku na srce, ni ja nisam znao za njega do pre pet-šest godina. Sada sam ga pogledao po drugi put i čini mi se još boljim.

klavir6

[Total: 2    Average: 5/5]

Similar Posts
Dan mrmota (Groundhog Day)
Dan mrmota (Groundhog Day)
U Srbiji postoji narodno verovanje da medved na Sretenje (15. februara) može da predvidi koliko će trajati zima. Ako je...
Izbavljenje iz Šošenka (The Shawshank Redemption)
Izbavljenje iz Šošenka (The Shawshank Redemption)
Film je režirao i napisao scenario američki scenarista mađarskog porekla Frenk Darabont (Ferenc Darabont, 1959.). Darabont je uglavnom poznat po...
Telma i Luiz (Thelma & Louise)
Telma i Luiz (Thelma & Louise)
Veoma retko se dešava da pisac scenarija za svoj prvi film bude nagrađen Oskarom. Lično su mi poznata samo dva...