Bornov identitet (The Bourne Identity)

Bornov identitet (The Bourne Identity)

Akcioni film snimljen 2001. godine po istoimenom romanu poznatog pisca špijunskih romana Roberta Ladlama (Robert Ludlum, 1927.–2001.).

Ladlam u svom opusu ima tridesetak romana, kao što su „Ostermanov vikend“, „Matareški krug“ itd. od kojih je oko polovine ekranizovano. Ipak, „Bornov identitet“ nije imao čast da vidi na velikom platnu, jer je u vreme postprodukcije filma otišao sa ovog sveta.

Osim „Bornovog identiteta“, Ladlam je napisao još dva romana u kojima je takođe glavni junak Džejson Born (igra ga Met Dejmon) i koji su pretočeni u filmove. To su „Bornova nadmoć“ (The Bourne Supremacy) i „Bornov ultimatum“ (The Bourne Ultimatum).

Najvažnije uloge:

  • Met Dejmon (Džejson Born)
  • Franka Potente (Mari)
  • Chris Cooper (Konklin)
  • Brajan Koks (Abot)
  • Klajv Oven (Profesor)
  • Adewale Akinnuoye-Agbaje (Vombosi)

Sećam se kada sam pre dvadesetak godina čitao „Matareški krug“. Koliko me je razočarao Ladlamov književni stil, toliko sam se oduševio zapletom, a bilo je napeto, napeto…

Potpuno isti doživljaj imao sam mnogo godina kasnije gledajući „Bornov identitet“.

Režiser filma Dag Liman (Douglas Eric „Doug“ Liman, 1965.) u srednjoj školi se oduševljavao Ladlamovim delima i čim mu se pružila prilika, latio se poduhvata da na film prenese takav doživljaj i – uspeo u tome.

Naravno, postoji nekoliko razlika u odnosu na roman o kojima ću nešto kasnije, ali i pored toga, srž dela je očuvana.

Scenarista Toni Gillroj (Tony Gilroy) je dobio instrukcije od režisera: da ne čita roman, već da napiše scenario isključivo pomoću kratkog opisa koji mu je Liman sastavio.

Dakle, nema nikakve „umetnosti“ niti filozofije, jer se radi o „čistom“ akcionom filmu. Sa druge strane, ne verujem da bi ikome prilikom projekcije palo na pamet da u bilo kom trenutku pogleda na sat.

Kadrovi su uglavnom snimljeni pokretnom kamerom iz ruke (stedikam) što je inače Limanov zaštitni znak. Uz to, prosečno trajanje kadra je samo 4 sekunde, pa i to pokazuje kako režiser ne dozvoljava gledaocima da se dosađuju.

FIlm počinje kao misterija da bi se pretvorio u akcioni triler.

Italijanski ribari nadomak Francuske (Marseja) iz mora vade telo nepoznatog čoveka. Čovek ima oko trideset godina, u nesvesti je, ali živ. Ima nekoliko metaka u leđima.

U njegovom kuku se nalazi ugrađen čip koji brodski lekar vadi i predaje mu.

Mladić pati od amnezije. Ne zna ko je i kako se obreo u vodi.

U čipu su zapisani podaci njegovog bankovnog računa. Mladić odlazi do banke u Švajcarskoj i tamo u sefu pregleda svoje stvari. Iz pasoša saznaje da se zove Džejson Born i da živi u Parizu.

bornovidentitet3

Nije mu jasno zašto se pored njegovog pasoša nalaze pištolj, gomila novca i još nekoliko drugih pasoša sa njegovom fotografijom, ali sa drugim imenima, ljudi različitih nacionalnosti.

Pomalo čudno ponašanje mladića pobuđuje sumnju bankara koji obaveštavaju policiju. Po izlasku iz banke, počinje potraga za njim.

Born bežeći ulazi u Američku ambasadu, međutim, obezbeđenje želi da ga uhapsi. Sledi nekoliko napetih scena bekstva preko požarnih stepenica i fasade. Na kraju, uspeva da pobegne.

bornovidentitet4

Na ulici nailazi na devojku koju je već video u Ambasadi i čuo da ima problem sa imigracionim odeljenjem. Nudi joj 20.000 dolara da ga preveze do Pariza.

Devojka posle početnog nećkanja pristaje. Zove se Mari i ne može da se skrasi na jednom mestu.

Zajedno kreću u avanturu, ne sluteći šta ih sve čeka. Odlaze u njegov stan gde ga uskoro napada profesionalni ubica. Kada ga Born onesposobi, napadač izvrši samoubistvo bacanjem kroz prozor.

Incident privlači pažnju policije koja počinje da juri dvoje mladih ulicama Pariza.

Jedna od nezaboravnih sekvenci je potera za „mini morisom“ koji se okreće u mestu, velikom brzinom prolazi uskim ulicama, preko trotoara, niz stepenice…

Nego, da se vratimo na razlike kao što sam obećao.

U romanu, Born se ne oporavlja kratkotrajno na brodu, već nekoliko meseci na obali i preživljava više hirurških intervencija koje nad njim izvodi doktor alkoholičar.

Takođe, kutija iz sefa koju otvara u banci ne sadrži novac i pištolj. Osim toga, kutiju otvara pred očima visoko pozicioniranog bankarskog činovnika, a ne nasamo.

Odmah po izlasku iz banke, ne juri ga policija, već profesionalne ubice.

Mari (Franka Potente) ne živi nomadskim životom, već je ekonomski analitičar, a ne nemačka beskućnica i čergarka.

A ono što je veoma interesantno je činjenica da je režiseru za inspiraciju  poslužio film „Trči Lola, trči“ (Run Lola, run)  u kome upravo Franka Potente igra glavnu ulogu.

[Total: 3    Average: 3/5]